Bosna i Hercegovina od Angole, Kube, Iraka, Velike Britanije, Albanije, Francuske i drugih zemalja već godinama potražuje milijarde maraka duga po osnovu Aneksa C Sporazuma o pitanjima sukcesije kojim se definiše predmet i način raspodjele finansijske aktive i pasive bivše SFRJ. Ovlašćeni predstavnik BiH u Komitetu po pitanjima iz Aneksa C sporazuma o sukcesiji Ljubiša Vladušić rekao je da su neki pregovori završeni, ali da postoje mnoga pitanja o kojima se još razgovara. – Vode se pregovori sukcesora kod naplate komercijalnih potraživanja od Angole, Kube i Iraka. Konkretno, preduzeće “Energoinvest” iz Sarajeva, ali i druga preduzeća iz bivše SFRJ, imaju višemilionska potraživanja prema ovim državama, ali Centralna banka Kube ne dozvoljava isplatu dok ne dobije zvaničan jedinstven stav sukcesora SFRJ – kazao je Vladušić. Dodao je da, pošto se radi o komercijalnim potraživanjima, sukcesori treba da prikupe podatke o dugovima i da zajednički nastupe prema ovim zemljama. Pored toga, tu su potraživanja od 26 miliona evra koja se nalaze na računima francuskih komercijalnih banaka. – Za rješavanje ovog, ali i duga u “predmetu Adrija banka Beč” i advokatske firme “Ogier & Le Mesurier”, odnosno “predmeta Londonskog kluba povjerilaca” sačekaće se sljedeći sastanak Stalnog zajedničkog komiteta viših predstavnika država sukcesora bivše SFRJ o pitanju sukcesije, koji bi trebalo da bude održan u Zagrebu – istakao je Vladušić. Dodao je da su u toku i pregovori u vezi sa aktivom bivše SFRJ, Agencije Beogradske banke i Jugobanke u Njujorku, odnosno depozita bivše Narodne banke Jugoslavije kod Adrija banke iz Beča, te pitanja stare devizne štednje Ljubljanske i Invest banke, koja se za sada rješavaju izvan sukcesije. – Na kraju ostaje i pitanje Mješovitih banaka koje je i dalje neriješeno, jer nismo uspjeli da na sjednicama Komiteta o pitanjima Aneksa C usaglasimo Rezoluciju, najviše zbog nemogućnosti raspolaganja dokumentacijom o ovom pitanju. Stanje na deviznim računima bivše SFRJ procijenjeno je u martu 2001. godine, a iznosi 645,55 miliona američkih dolara. Nešto kasnije NB SCG je obavijestila zemlje sukcesore da se na računima u stvari nalazi 56,67 miliona dolara i 15,5 odsto ovih sredstava je stavljeno na raspolaganje BiH, tako da je razlika od 588,88 miliona dolara ostala sporna – rekao je Vladušić. Istakao je da bi isplata duga od 3,6 miliona američkih dolara, koliko Albanija treba da isplati BiH na osnovu robne razmjene sa bivšim republikama SFRJ, mogla da počne krajem januara 2011. godine ako Predsjedništvo BiH, te Vlada i predsjednik Makedonije do kraja ove godine potvrde tekst memoranduma o izmirenju duga. – Pored toga, tu je i potraživanje monetarnog zlata u količini od 1.209 unci. Radi se o neizvršenoj raspodjeli zlata koje je držala triparitetna Komisija za zlato Francuske, Velike Britanije i SAD. Prestankom rada ove komisije zlato se čuva kod Engleske banke – kazao je Vladušić.
Preuzeto sa: http://www.ljiljan.ba
